Ruski ambasador Ivancov: BiH je u značajnoj mjeri muslimanska zemlja, ali to ne znači da je rasadnik terorizma

Ruski ambasador u Sarajevu Petar Ivancov u intervjuu za rusku agenciju Sputnik otkirva da se Rusija protivi ulasku BiH u NATO savez i da je američka politika sve agresivnija prema Rusiji. U nastavku prenosimo najzanimljivije odgovore ambasadora Ivancova iz spomentog intervjua.
02-ruski-ambasador-u-BiH-Petar

Svjetski mediji u posljednje vrijeme dosta govore o jačanju uticaja Rusije u BiH, a neki čak kažu da je nova meta predsjednika Vladimira Putina — BiH. Kako vi gledate na te „strahove"?

"Uticaj nije tako loša stvar. Sve zavisi od toga kakvim ciljevima teži. Da, naravno, kao i svaka država mi želimo da budemo prisutni u BiH i da naše prisustvo odgovara interesima koje ima naša država. Nema ničeg lošeg u tim interesima, oni nisu upereni protiv BiH niti protiv nekog od njenih naroda. Naši interesi su u razvoju obostrano korisnih veza u različitim oblastima. Kao što je poznato, mi politički podržavamo BiH. Mi smo jedan od garanta Dejtonskog sporazuma i naš uticaj u tim pitanjima je usmjeren prije svega na poštovanje Dejtona, čiji je cilj stabilna, samostalna BiH, koja je dio regionalne saradnje koja opet odgovara interesima svih naroda na Balkanu".

Ipak, da li smatrate da je u toku konfrontacija Rusije i SAD u BiH?

"Nisam sklon da naše odnose sa Amerikancima ovdje posmatram kroz prizmu konfrontacije. Mi imamo zajedničke interese, makar u tome što i mi i oni želimo stabilnost. Ne želimo novi sukob ni u BiH, ni na Balkanu u cjelini. Svakako, naše ocjene i pristup mnogim pitanjima razvoja BiH se razilaze, ali mi razgovaramo i bar dosad smo se trudili da pronalazimo razumne kompromise. Istina, odmah ću se ograditi: posljednjih četiri-pet mjeseci politika i retorika Amerikanaca prema Rusiji postala su oštrije. Mi polazimo od toga da uloga međunarodne zajednice i njenih pojedinih aktera u BiH treba da ima pozitivan karakter. Neumjesno je postavljati pitanje „ili mi (tj. Zapad), ili Rusija“.

A teza da preko predsjednika entiteta Republike Srpske Milorada Dodika Rusija gura svoje interese?

"Može se pričati šta bilo. Dodik je predsjednik Republike Srpske. Prirodno da kada razvijamo odnose sa RS, održavamo s njim tijesne odnose. Tim prije što u našem pristupu i međunarodnoj politici, i poštovanju Dejtonskog sporazuma ima mnogo toga zajedničkog. Uz to, imamo veoma široke veze s entitetom Republikom Srpskom — ekonomske, kulturne, humanitarne".

Kako gledate na činjenicu da određene snage žele da uvuku BiH u NATO?

"Pokušaji da se BiH uvuče u NATO su prisutni i postaju sve energičniji. Mislim da je naš stav dobro poznat i nema potrebe da ga objašnjavam. Mi ne smatramo da članstvo u NATO doprinosi jačanju realne bezbjednosti neke države. Protivimo se daljem širenju NATO-a na Balkanu. Ali to je svakako suvereni izbor naroda država. I u datom slučaju vidimo da u BiH nema jedinstva u korist članstva u NATO-u. Bar jedan dio države je protiv toga".

Predsjednik Češke Miloš Zeman nedavno je rekao da u BiH može biti formirana baza terorista poslije njihovog poraza u Iraku i Siriji. Koliko je, po vašoj ocjeni, velika prijetnja od sličnog scenarija?

"BiH je u značajnoj mjeri muslimanska zemlja. Islam je religija skoro polovine stanovništva države. Ali to ne znači da je BiH rasadnik terorizma. Da, ovdje ima radikalnih organizacija. Da, oko 300 građana BiH je učestvovalo u oružanim sukobima u Siriji i Iraku. Mislim da ih je oko 60 poginulo, a oko 70 se vratilo u zemlju. Mi sarađujemo s vlastima kako države u cjelini, tako i sa vlastima RS u cilju suprotstavljanja terorističkoj prijetnji. Razmjenjujemo informacije, razgovaramo o tim temama. Što se tiče RF, mi smo zainteresovani da se vrši kontrola kretanja lica koja se vraćaju iz Sirije i Iraka kako oni ne bi došli u našu zemlju.
Prijetnji ima, ali prijetnje postoje u čitavoj Evropi. Ni BiH u datom slučaju nije neki izuzetak. Postoji potencijalna prijetnja i njoj se treba suprotstavljati. A mi sarađujemo po tim pitanjima.

Kada se može očekivati otvaranje ruskog kulturnog centra u Banjaluci?

"Da sve zavisi samo od ambasade, on bi bio davno otvoren. Ali tim pitanjima se bavi Rosotrudničestvo (Federalna agencija za pitanja ZND i dijaspore). Oni imaju svoje prioritete i raspored. Nažalost, nas zasad nema u tim planovima. S druge strane, u Banjaluci uspješno funkcioniše odjeljenje fonda Ruski mir. Postoji biblioteka. Na bazi tog odjeljenja osnovan je hor „Aleksandar Nevski“. Tako da se veze i saradnja razvijaju po toj liniji.
Željeli bismo da otvorimo kulturni centar i u Banjaluci, i u Sarajevu. Uzgred, u Sarajevu na Filozofskom fakultetu postoji katedra za ruski jezik na kojoj se školuje 20-30 ljudi".

Kako ocjenjujete opasnost od mogućeg raspada BiH?

"Ne bih htio da spekulišem na tu temu. Mi smo potpisali Dejtonski sporazum. Element tog sporazuma, pored ravnopravnosti entiteta i ravnopravnosti tri konstitutivna naroda, jeste i teritorijalni integritet BiH. Mi smo na to stavili svoj potpis, tj. mi podržavamo teritorijalni integritet BiH kao samostalne države.

A ako dođe do prekrajanja granica na Balkanu? Kao, na primjer, u slučaju otcjepljenja Kosova od Srbije.

"To je opet hipotetičko pitanje. U dejtonskom ustavu BiH stoji da je to jedinstvena država. Drugo je pitanje ako se narodi BiH, čisto teoretski, dogovore da treba da postoji nekakva drukčija teritorijalna organizacija u skladu sa procedurama predviđenim ustavom. Ali, ponavljam, to je čisto teoretsko pitanje".

(Bportal.ba/Saff.ba)




Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>